Dragi Blogo...
...
mužek mi je danas uprskal stvar. on je fakat, ali čisti antitalenat za napraviti bilo kaj korisno po kući, a ja ne mogu sve. i neću baš, da znaš. neću i gotovo. jebene rupe u zidovima znam zbušiti al neću. nek se zna da nisam katica za sve u pičku materinu milu. (ispričavam se na lakoj noti)
nije bil u stanju, tri dana ga molim, da ubuši tri jebene rupe u zidu i u policu prokletu, da mi ne opadne na glavu usred noći kad ju natovarim knjigama. bude on kao, ma budeš kad, jebemu sveca usranog. i tak tri dana. i danas idem u dućkas jer sutra bu havarija koju pod svaku cijenu želim izbjeć. i velim mu, kad se vratim ima polica bit ušarafljena ili bumo se posvadili.
misliš da je poslušal? je kurac!
i dođem i vidim i popizdim skroz.
i velim, aj sad montiraj.
ja oću te knjige maknuti jer imamo situaciju poznatu pod nazivom - začaran krug.
ak ne maknem knjige sa tavana kaj leže na krevetu i mali frižder odnesem u kuhinju (objasnim docnije), na to mjesto di je nekoć bila polica za knjige i frižić, dolazi specijalna komoda sa ladicama i tu ide moj novi printer. Ne u ladicu već na komodu, jer ja moram to složiti, moram delati, ne mogu se samo zajebavati preskačući kaos po kući.
on može to. boli ga kita. ne smeta mu kaos, sranje, čarape dlake od pesa i njegove, pomješane sa mucama i prašinom. Ne! on uživa u tome, uživa u svinjcu do neba ili ja ne kužim kaj mu je...
lud! on je svinja, pas, magare ili sve to zajedno u gadnoj kombinaciji i lošem omjeru.
i kaj si naredi?! al odmah!
sjebe si mali prst šrafencigerom. proburazi si ga do kosti. pa za to oprosti, čovjek mora biti majstor, ma kaj majstor, kung fu Panda mu nije ravan. ninđa valjda...
ludim od toga i onda digne deku kao da se priklao ili napravio ritualni sepuku. jebate, ti muški su invalidi totalni. u glavi pogotovo.
sad mi je žal kaj sam mu dala ikakav kurčevi zadatak jer sam ja ispala kriva kaj se on proburazil. al sve si mislim da je više blefiral neg kaj mu stvarno nekaj je...
sve je moguće...
i onda se još drznuo vikat na mene, a zna da nakon toga može pobrati samo moratorij dug dok mi ne pukne film da ga prekinem. najmanje mjesec dana sad mu ne gine.
a ne smije ni zaboraviti spuštalice na svaki jalov posao. znači stalno...
al tu nije kraj priče.
krenuh kitit jebeni bor, smreku, nekaj.
ideja je prvobitna bila, okititi ga samo vani (jerbo je u tegli, ostavili ga bivši stanari) na terasi i to sa lampicama i paliti kad su klinci u blizini. imamo srećom strujni priključak na terasi (pametni gazde). Međutim to je zgodno u teoriji bilo, ali kad sam se zapitala kamo dovraga djenuti poklone, našla sam se u sto čuda...
pa sam odlučila napraviti diverziju u dnevnom boravku i oleandar (koji čuvam za svekrvu), hibiskus star 12 godina i madagaskarski kaktus visok metar i pol, razmjestiti negdje po kući a na taj stolić (ručne proizvodnje, moje, dakako) staviti bor, smreku, nešto, u tegli.
tu smo nakon dužih nepotrebnih pregovora kako to izvesti, odlučili teglurinu sa zvijerkom dopremiti do praga vratiju terase, pa nasaditi na kolica za nositi terete, pa prebaciti na stolić. mana stolića je u tome što je od tankog medijapana i čim smo uvalili gore beštiju, se savinuo prilično gadno po sredini, sa tendencijom skorog pucanja. Na pod staviti borčugu od 2 metra i nešto sitno, nije bila dobra ideja jer sam upravo to željela izbjeći s obzirom na podno grijanje, a nisam željela bor kuhanog korijenja.
nakon što se mediapan onako sumnjivo ulubio, moja je prva ideja bila postaviti u sredinu nogicu i spriječiti pucanje ploče. ali ne!
moj muž misli da je to kako je to lijepo i pjesnički rekao - izbjegavanje realnosti i odgovornosti. ti jarca koja definicija!
Njegova je ideja bila staviti gore drugu ploču koja će učvrstiti situaciju. međutim u kući i uz najbolju volju nemamo takvu ploču i ne pada mi na pamet sad zbog toga piliti neka vrata od ormara (kojih imamo pun podrum), već mi je razumnije bilo samo pojačati najslabiju kariku.
tu mi je pukao film, i rekla sam mu, što inače prešutim, da mi je pun krasan kurac i bliža okolica njega u takvom sranju i stanju kad samo nalazi dlaku u jajetu bilo čemu što ja kažem ili predložim iako su njegova riješenja sranje nad sranjima i uvijek čak i on napravi po mojoj prvoj ideji. nisam kriva što on nije praktičan kao ja. peh!
i na kraju smo stavili jebenu nogicu u sredinu sve je bilo ko suza. (točka)
i treći ili ne znam koji već, gaf s njegove strane, danas od jutra pa na ovamo...
ta dnevna soba je mala, ali baš mićina. ne znam ima li u njoj takvoj nesavršenoj više od 15 kvadrata. kretenski je taj mali dio iako je zapravo cijeli donji kat otvoren samo kuhinja ima vrata, a blagavaona i dnevni broravak su zajedno, s time da je prostor čudno i krajnje nelogično i loše razlomjen, pa nemaš veliku dnevnu sobu iako imaš. teško za objasniti, da dam tlocrt možda bi bilo jasnije. drugi put...
i sad. stolić sa borom, smrekom, nećim je u uglu uz zvučnik, baš pored vrata od terase, to gleda na suprotni zid tj prozor preko puta ”dnevne sobe” koja to i je i nije, a na leđima boru je na zidu telka a preko puta nje dvije fotelje i boru ponovo s desna je kauč. sad taj kauč zapravo sa svojim leđima gleda na terasu a fotelje direktno u telku i desno u bor i vrata od terase. (morati ću to nacrtati jer se više ni ja ne snalazim)
uglavnom, na zidu preko puta terase se nalazi veliki regal, čija su dva krajnja ormara prepuna dvd-ova, a u sredini je nekad bil akvarij i velika vitrina. sad...
ja sam štela da se stol koji se kočoperi između vitrine i kauča (dvoiposjeda) zamjeni sa kaučem, pa da kauč naslonim, sad ovih dana na regal da ne smeta djeci i boru, a kasnije ga vratimo.
al ne! neda on, zna on, da će kauč ići preko ormarića sa dvd-ovima, i kako ćemo onda! jelte! važna stvar. u pm.
kao da svaki jebeni dan gledamo proklete dvd-eove, a nismo ih gledali zadnjih tristo godina! dovragaibestraga!
i ne, ne mogu ja to sama okrenuti jer to nema smisla. reko znaš kaj, ne znam zakaj sam te uopće pitala kaj ti misliš o toj ideji jer svaki puta što god ja da rekla ti ćeš naći jebenu zamjerku. od sada sve radim sama, poslje se želi upravi vodovoda.
i ode on natmurena brka, i ja okrenem.
ne moram valjda reć da jebeni kauč paše taman između ta dva prokleta smrdljiva ormara sa smećem od dvd-eova!!!!
eh da, bor, smreku ili nekaj, smo sretno i uspješno okitili. klinci i ja. tri komada beskonačnih lampica, pet crvenih staklenih starinskih kuglica srednje veličine i isto toliko srebrnih je povješano. nešto prastarog lama ili kak se to već zove. vata za snjeg. ponešto poklopaca od kozijeg mlijeka koje glume hm, kuglice, valjčiće ili nešto treće. drugi nakit nakon preseljenja nikad nije nađen kao ni stareteri za akvarij.
papirnati origami ždralovi od lokalnih besplatnih novina i nešto nakita što su djeca delala u vrtiću, krasi ovaj nimalo skladan bor, smreku ili nešto.
jebo praznike